Према студији коју је спровео IDC, око 41,76 милијарди уређаја је било повезано на интернет широм света. Да бисте стекли представу о томе колико је ово импресивно, светска популација броји око 8 милијарди људи; постоји пет пута више повезаних уређаја него појединаца!

Није ни чудо што је интернет један од највећих изума човечанства: драстично је променио начин на који комуницирамо, радимо и живимо из дана у дан. Са паметним телефоном у рукама, имате приступ практично свим знањима која су људи стекли.

Иако га користите већ дуго, да ли сте икада застали да размислите о његовом пореклу? Када је интернет рођен? Ко га је развијао док није постао оно што је данас? На ова и многа друга питања биће одговорено кроз текст. Не пропустите!

Порекло интернета (1960 – 1980)

Крајем 1960-их, када су рачунари још увек били огромни, изузетно тешки и спори уређаји, неки истраживачи су већ проучавали могућност преноса података између различитих машина на велике удаљености.

Војни и академски рачунари су већ експериментисали са мрежама како би размењивали информације и стварали агилнију сарадњу на пројектима. Министарство одбране Сједињених Држава (DoD) покренуло је ARPANET – мрежу међусобно повезаних рачунара која их је повезала са четири друга северноамеричка универзитета.

У то време, коришћен је TCP/IP протокол – који и данас постоји. То је скуп протокола који омогућава комуникацију између више уређаја повезаних на исту мрежу.

ARPANET је био огроман успех и током година је проширио свој домет на друге образовне институције. Године 1971, Леонард Клајнрок је послао први имејл икада, који је био адресиран на Дагласа Енгелбарта из Истраживачког института Станфорд. Нажалост, порука „Login“ није послата у целости због грешке: Енгелбарту је послата само „Lo“.

Раније су биле могуће само директне поруке између уређаја; слање имејлова би учинило комуникацију све робуснијом и ефикаснијом између страна. Важно је истаћи ово велико достигнуће, јер је оно и данас део навика коришћења широм света.

Тим Бернерс-Ли, један од „очева интернета“, објавио је прву фотографију на вебу. Била је то почаст сатиричном бенду познатом као Ужасне журке (Les Horrible Cernettes).

Развој (1980 – 1990)

Осамдесетих година прошлог века, интернет је почео да се развија у комерцијалне сврхе. Од тада, више није био нешто искључиво за владу или образовне институције. Захваљујући овој фази, предузећа свих врста су могла да прошире свој утицај путем мреже.

Године 1983, Министарство одбране САД је угасило ARPANET-ов NCP протокол, замењујући га TCP/IP-ом. На овај начин, мрежа је могла да се повеже са другима широм света.

Управо захваљујући овим важним променама створени су други мрежни протоколи, као што је FTP (File Transfer Protocol). Преко њега је било могуће делити датотеке различитих величина између различитих уређаја повезаних на интернет. Иако се и данас користи, FTP протокол је донекле застарео; његова еволуција, позната као SFTP, боље је прилагођена за тај задатак.

Штавише, осамдесетих година прошлог века је створен Телнет: преко њега је постало могуће даљинско повезивање са другим рачунарима.

Прочитајте такође: 4 најбоље апликације и веб странице за генерисање лозинки – SharkFreeApp

Популаризација интернета (1990 – 2000)

Ово је трећа фаза светске мреже, и једна од најважнијих: провајдери приступа почели су да нуде услугу широј јавности. Већина веза је остварена путем модема директно повезаног на телефонску линију.

Корисници рођени осамдесетих година прошлог века сигурно се сећају карактеристичног (и незаборавног) звука модема док су се повезивали на мрежу. То је била бука која је често била заглушујућа и могла је да узнемири људе у близини који су имали лаган сан. Али то је било најбоље што је постојало у то време.

Мозаик прегледач је објављен 1993. године и помогао је многим људима да ефикасније и удобније сурфују интернетом. Убрзо су уследили и други прегледачи, као што су Интернет Експлорер и Нетскејп. Од тада, конкуренција између великих компанија се само повећала.

Као што се и очекивало, почело је да се појављује неколико онлајн компанија: eBay, Amazon и Yahoo су само неки од примера правих „диносауруса“ интернета, који напредују и постоје до данас.

Интернет какав познајемо (2000 – данас)

Широкопојасне везе су почеле да се појављују крајем 1990-их, али још увек нису биле веома уобичајене. Међутим, кабловске и оптичке везе су почеле да постају популарне у 2000-им, постајући стандард у практично свим сценаријима.

Захваљујући све бржим и поузданијим везама, компаније су развиле друга дигитална решења, као што је еволуција друштвених мрежа. Да, еволуција, а не стварање, јер је прву друштвену мрежу покренуо Ренди Конрад 1995. године: Classmates.

Поред тога, платформе за блоговање и стримовање почеле су да се појављују у великом броју, свака са својим специфичним карактеристикама. 14. фебруара 2005. године, Стив Чен, Чед Харли и Џавед Карим су регистровали Јутјуб. Данас, платформа има милијарде дневних прегледа и стотине милиона садржаја је доступно корисницима широм света.

Фејсбук је покренут 2004. године и након скоро 20 година постојања, он и даље остаје једна од највећих друштвених мрежа на свету.

Немогуће је говорити о еволуцији интернета, а да се не помене ера мобилних уређаја: упркос томе што није био пионир у овој области, Apple је креирао први iPhone 2007. године. Захваљујући огромном комерцијалном успеху уређаја, неколико других брендова је ушло у борбу за део тржишта и, од тада, паметни телефони су уобичајени као дисање.

Еволуција никада не престаје

Чак су и најосновнији паметни телефони много моћнији од скупих и софистицираних машина из 1990-их и 2000-их. То је зато што је популаризација интернета попримила једноставно импресиван облик. На крају крајева, на Земљи има више паметних телефона него људских становника.

Све бржи, безбеднији и поузданији, интернет и све његове услуге се стално развијају, а ви сте важан део целе ове приче. Разлог је једноставан: све је још увек веома „ново“ и светска мрежа је још увек далеко од тога да је показала свој пуни потенцијал.